Vlana – jedno iskustvo

S obzirom da prirodom poslo dosta vremena provodim na Inter****u, jednoga dana dok sam pregledao postu na Smokvi stigla mi je poruka sa zeljom za kontakt od jednog muskarca. Kulturna, fino srocena, ali ne mogo razlicita od mora drugih koje nas zatrpavaju svakog dana. Resih, da se javim. Rec po rec, ubrzo smo presli na **** i nastavili da pisemo. Vreme je prolazilo, a mi smo se sve bolje i bolje upoznavali. Osecali smo da smo slicni i da radimo na istim talasnim duzinama. Iskusno i suptilno je pokazivao da mu se moja zena jako dopada i da bi uzivao da se vidi i druzi sa nama. Ubrzo se u nasu konverzaciju ukljucila i moja draga. Njih dvoje su caskali preko **** o svemu i svacemu, pa i o svojim intimnim zeljama. Gledao sam kako sve to uzbudjuje moju zenicu, kako temperatura raste i kako malo fali da se kilometri koji nas dele prelete i neobuzdana strast pretvori u plamen. Ta strast se sa chata prenosila u nasu spavacu sobu, u nas bracni krevet. Goran je postajao deo nasih mastarija i nasih vrucih igrica. Narednih dana uzbudjenje je bilo veliko, iskricava napetost se osecala u vazduhu, a uzbudjenje sa grcem u stomaku nas nije napustalo. Oboje smo bili osetljivi i zeleli da se nasa dugogodisnja potraga za pravim muskarcem okonca i krunise uzitkom za sve.

Jedno vece, draga i ja nasli smo se u gradu. Posto je plan za to vece propao, predlozio sam Sireni da pozovemo Gorana, jer smo znali da je poslovno u nasem gradu. Bila je to prilika da se tako neposredno upoznamo. Razmisljala je, na kraju je rekla: Daj mi njegov broj! Brzo je srocila poruku i poslala. Nazalost, poruka je otisla na pogresnu adresu, ali sreca je bila u tome da nije bila previse lascivna, a i da je primio nas dobar prijatelj koji je brzo shvatio da je rec o nekoj zabuni. Ipak, to je, mozda, bio neki znak da igru treba nastaviti, a upoznavanje odgoditi za neki drugi put.

Prepiska se nastavila i narednih dana. Bila je sve spontanija i opustenija. Uzbudjenje je sve vise raslo, ali i dalje smo bili nesigurni da ce nas susret do****i nesto vise od upoznavanja i druzenja uz kaficu. Ispostavilo se da ona Sirenina poruka ne bi, pa caki da je bila poslata na pravi broj, ni stigla do Gorana, jer je njegov telefon nije bio u funkciji. Igra sudbine! Ipak, sudbina je htela da greska ubrzo bude ispravljena dugim telefonskim razgovorom preko pouzdanije, fiksne mreze. Postali smo za korak blizi prvom susretu. Nervoza, strah, nedoumice…

Dosao je i taj dan, jos samo nekoliko sati do naseg prvog susreta. Grc u stomaku. Nervoza u grudima. Mesto sastanka, Robna kuca Merkator, a onda neko finije mesto, na kome cemo konacno popiti pice i uzivati u opustenom razgovoru…

Sastali smo se u garazi Merkatora. Susret je bio uobicajen za ljude koji se srecu prvi put, konvencionalan, prijateljski, sa malo diskretnog odmeravanja. Resili smo da odemo u neki lokal na reci, negde u blizini Hotela Jugoslavija. Receno, ucinjeno!

Bio je prekrasan novembarski dan, sunce je jos grejalo, a iznad Ratnog ostrva se pravila neobicna izmaglica, dok smo mi sedeli na terasi i ispijali nase kafice. Sedeli su jedno pored drugog. Prvi put sam gledao svoju zenu kako sedi pored muskarca koji bi je mogao imati u zagrljaju. Bio sam zbunjen, napet, uzbudjen, nesiguran…Sirena je sijala. Njen osmeh, njena duga, razbarusena kosa, njene nezne ruke, koje su u zaru ragovora sekle vazduh, njene izazovne nogice, koje su se koketno premestale, ispod mini suknjice, sa jedne na drugu stranu… Plenila je. Tesko je bilo skinuti pogled sa njih dvoje. Zubato sunce nas je oteralo unutra. Odabrali smo jedan zabaceni kutak lokala na spratu. Tu smo bili mi i jos jedan par koji nas nije ni primetio. Imali su pametnija posla. Ponovo su bili jedno kraj drugog, reci su klizile, teme preplitale, a njena ruka se oslanjala na njegovu butinu. Gledala ga je toplo, a ja sam goreo. Tesko sam uspevao da progutam rashladjeno pice. Imao sam utisak da mi para grlo.

Rec po rec, vreme je isteklo. Morao sam na posao. Sirena je posla sa mnom do kola da uzme jaknu. Postajalo je sveze, jer nas je obavijala hladna novembarska noc, a izmaglica je sa Ratnog ostrva presla u Zemun i pocela da osvaja Beograd. Dok se privijala uz mene, rekla je: Prijatan je. Svidja mi se! Potvrdio sam to, promrmljavsi: Da, da, ok je! Seo sam u kola, pogledao je toplo, a za uzvrat, kroz prozor, dobio nezan poljubac i siroki osmeh poverenja. Ona je nestala u noci, a ja sam jos neko vreme ukocen sedeo za volanom. Vratila se njemu! Pitanja: Sta mi to radimo? Da li je to ono pravo? Da li ce sve biti bas onako kako smo u svojim mastarijama pretresli mnogo puta? Da li ce biti dovoljno nezan? Da li ce se ona opustiti? Da li cu ja sve to pod****i?

Pokrenuo sam automobil i posao u noc. Pitanja su se smenjivala, srce je lupalo, a odgovora nije bilo. U gradu je bila guzva, sporo sam se provlacio preko Starog mosta, pored Zeleznicke stanice i Sajma, put Banovog brda i Kosutnjaka. Imao sam vremena da sam sa sobom rascistim, da li da sve prekinem ili pustim da stvari ide svojim tokom. Izludjen, ostajem blokiran, bez snage da ista ucinim…

Ulazim u studio, kao omamljen obavljam rutinske radnje. Sre****, sam sam. Muzicari su u drugoj prostoriji zaokupjeni svojim poslovima, a ja, ja sam LUD! Vrtim se, otvaram racunar, izlazim na razne sajtove, zelim nekome reci sta se desava, kao da trazim spas, a, u stvari, zelim da se konacno desi to sto smo i sami zamisljali mnogo puta, zelim da me uzbudjenje ponese i uznese do sedmog neba.

Tesko je bilo proziveti naredna tri sata, ali vreme je neumitno prolazilo. Nakon dugog iscekivanja zaculo se pistanje mobilnog telefona. Stigla je poruka. Nervozan sam, tresu mi se ruke, jedva otvaram postu. Citam i ne verujem: Potpuno sam vlazna i jako te zelim! Zuri kuci…Ukocen sam, ne mogu da se pomerim. Lude i blude misli, pitanja bez odgovora, vrelina u grudima i vratu, grc u stomaku… Zvoni mi telefon, ne mogu da podignem slusalicu. Pokusavam da se priberem. Javljam se! Cujem: Vlana, dobro si? Sirena je. Ne brini se, tu sam kod tetke, samo da pokupim klinca i hitam kuci. Otima mi se samo: Sta se dogodilo? Stize odgovor: Pricacu ti na uvce, kada dodjes kuci. Volim te. Pozuuuriiii!!! Poslednje Sirenine reci odzvanjaju iznad moje glave: Pozuri, pozuri, pozuri…Ne mogu, moram jos ostati, moram jos prezivljavati ono sto se konstruise u mojoj glavi. Put do istine je mucan i dug. Izdrzacu! Moram! U tom trenu stize nova poruka, pokusavam da se priberem, otvaram Inbox, citam. Citam nekoliko puta, ne razumem, citam i jos i jos, a pisalo je ovako: Uhh, druze, samo da znas kako su vlazne ove gacice koje drzim u rukama! Tresem se, muti mi se u glavi, ne znam da li sam ziv ili mrtav, lebdim…

Vreme je. Muzicari konacno odlaze. Hitam kuci. Pored mene svetla promicu velikom brzinom. Stizem, stizem! – ponavljam u sebi. Sumanuto trazim parking, ali kao za inat, ne mogu se nigde uglaviti. Uspevam! Pogledom saram po zgradi. Samo u nasem stanu gori priguseno svetlo, a nejasna silueta nervozno seta pored prozora. Znam, Sirena me ceka, osluskivala je svaki sum i raduje se mojim koracima. Ulazim u stan.

Nismo uspeli ni vrata da zatvorimo, a vec osecam toplinu njenog tela, osecam dodir njenih neznih ruku, osecam barsun njenih usana…Snazno se privijajuci uz mene, kaze: Izludeli smo se, tako sam vlazna! i povlaci mi ruku nanize da osetim tu poplavu sokova, tu nezamislivu vrelinu, tu pozudnu i sklisku oteklinu, zeljnu dodira, dodira posle koga ce se oteti snazan uzdah.

Nestrpljivo me povlaci za sobom, vuce me u sobu ka krevetu i kaze: Zelim sve da ti ispricam, zelim sve da znas. Skini se i uzivaj! Uzbudjen sam, usta su mi suva, ne mogu da govorim, pokreti su mi usporeni. Osecam da mi je trebala citava vecnost da se oslobodim odece, iako je to trajalo samo nekoliko trenutaka. Pocinje njena igra, jedna od najlepsih u mom zivotu. Ljubi me nezno, njene ruke klize, osecam ih svuda. Spusta se, sve nize i nize, osecam njen vreo dah na stomaku, a onda i njen usne, da njene usne, bas tamo gde nam se prepone suceljavaju, na uzdignucu strasti. Cujem je, kao neki glas iz velike daljine, koji dovikuje: Ovo sam i njemu radila, bas ovako, ovako kako to sada tebi radim! Stresam se od uzitka, pokusavam da se priberem i pokupim svoja rasuta osecanja. Mrmljam, gusim se, ali izgovaram: Da, da, to je ono sto smo zeleli, konacno, ludim od uzbudjenja, pricaj! Prelazi mi u zagrljaj, snazno se pripija uz mene. Osecam je uznemirenu i napetu. – I pored svega sam se plasila kako ces sve pod****i, da li ces izdrzati ovu igru, ali sada osecam da sam ucinila pravu stvar – govori i odbacuje preostale komadice svoje odece. Odleteli su majcica i brus. Goli smo u strasnom zagrljaju, spojeni, sa vulkanom medju nogama, sa vatrom u grudima, sa ludilom u glavi i sapatom na usnama:

Ostavio si nas u lokalu. Pricali smo. Zelela sam da mu se naslonim na rame, da mu se privijem u zagrljaj. Osetila sam njegove ruke na sebi, osetila sam poljubac koji zari. Srce mi je tuklo. Ruke su klizile, istrazivale. Osetila sam ih na grudima, na bokovima, na bedrima. Zelela sam da ga jos bolje osetim, bolje nego sto su nam uslovi skrovitog mesta u lokalu pruzali. Posli smo. Pokusavao je torbi**** skriti svoju nabreklu muskost. Primetila sam to, nasmesila sam se i posla ispred njega. Nije mogao odoleti i na izlazu se privio uz mene, da osetim to izazovno nabreknuce, a na stepenicama je pruzio ruku pod suknjicu i uzdahnuo: Uhh, pa ti si potpuno vlazna, izljudjujes me! Okrenula sam se, pruzila mu ruku i rekla: Da, jako, zar ne vidis sta mi radis?!.

Nasli smo se u njegovim kolima, ljubili smo se strasno. Uzadsi su se otimali neobuzdano. Ruke su ludovale. Svukla sam natopljene hulahopke i gacice, jer nisam mogla vise da izdrzim. Zelela sam da osetim njegove prstice, usne…Istrazivao je, hvalio moju vrelu mackicu, pitao da li i on moze da se oslobodi. Rekla sam: Naravno, opusti se, uzivajmo zajedno. Osetila sam ga u ruci, a ubrzo i pod usnama. Bio je pun, vreo, veliki i pozeljan. Goreli smo. Strast je bila snazna. Vazduh je goreo. Zeleli smo da se spojimo, ali ne, nisam mogla to da ucinim, osecala sam da mi nedostajes, osecala sam da mi nedostaje tvoje prisustvo, tvoje uzbudjenje, tvoj pogled, tvoj dodir, tvoja rec, podrska…

Ludeo sam o te price, osecao sam je vrelu i napalejnu, osecao sam je izludjenu, zeljnu da ga oseti, ali sam osetio i neopisivu ljubav, medjusobnu povezanost, snazne emocije koje su nas oboje odvele u carstvo vrhunca, po prvi put te veceri i to uz potoke suza. Da, tekle su nam suze niz obraze, dok smo se opustali u zagrljaju. Nastupila je nirvana, potpuna tisina, posle bure koja nas je nosila citavog dana. Treperela su ulicna svetla kroz beogradsku izmaglicu, treperela su poput zvezda koje smo mi upravo dodirnuli. A sedmo nebo cemo dotaci u nasem narednom susretu do koga nije proslo mnogo, ali o tome, mozda, nekom drugom prilikom…

Ehh, da, umalo da zaboravim. Kada su se rastali moja draga je Goranu dala svoje cipkane gacice, moje omiljene. To su bas one koje je imala na sebi na dan naseg vencanja i koje sam ja pomerio u stranu te prve bracne noci. Naravno, nije ih dobio zauvek, iz sentimentalnih razloga. Vratio mi ih je sutradan, a bile su, verovali ili ne, jos uvek jako, jako vlazne.